TERMOTERAPIJA PROSTATE

Preko 50 % muškaraka starih preko preko 60 godina ima znake uvećane prostate, a bar njih 30% ima potrebe za lečenjem. Do skora jedini način lečenja su bili lekovi I – operacija. Međutim, od pre 10- tak godina, u najpoznatijim medicinskim centrima širom sveta se primenujuje termoterapija prostate, u ambulantnim uslovima, bez anestezije, bez komplikacija I sa mogućnošću da pacijent dan-dva posle intervencije nastavi sa uobičajenim aktivnostima.
Metoda termoterapije se bazira na primeni mikrotalasa kojima se postiže povišena temperature u unutrašnjim delovima prostate. Ova visoka temperatura izaziva topljenje tkiva čime se mokraćni kanal proširuje I oslobađa pritiska koji je vršila uvećana prostate. Termoterapija ne samo što proširuje mokraćni kanla već omekšava prostate čineći je rastegljivijom u toku akta mokrenja.

Termoetarpija se obavlja uz savremeni aparat, uz kompjutersko vođenje postupka, konstantno praćenje intraprostatične temperature I svih ostalih parametara. Za postizanje efekta dovoljna je jedna seansa u trajanju od 35 do 60 minuta u zavisnosti od veličine prostate. Termoterapija se sprovodi uz pomoć specijalnog katetera koji se uvodi do mokraćne bešike. Antena koja emituje mikrotalase se pozicionira u predeo mokraćne bešike.

Termoterapija je najefikasnija u početnoj I srednjoj fazi bolesti, mada se može primeniti I kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću, ukoliko nije moguća operacija. Do sada je efikasnost termoterapija potvrđena u 80% primenjenih tretmana . Za termoterapiju jedan od najpoznatijih svetskih urologa kaže da predstavlja: “ fantastičan doprinos u lečenju pacijenata sa uvećanom prostatom, jer pacijenti mogu sa njom mnogo da dobiju , a ništa da izgube”. Zbog svojih prednosti, termoterpija se kao metoda lečenje uvećane prostate primenjuje u vrhunskim bolnicama u svetu kao što su Charring Cross (V. Britanija),  CHU Pitie Salpetriere (Francuska), Goteberog (Švedska), Hanover University (Nemačka), Mayo Clinic (SAD), I na ovaj način je lečeno preko 100 000 pacijenata.
U Srbiji I Crnoj Gori termoterapija se primenuje samo u TTCentru.

Kako prepoznati znake uvećane prostate?

Prvi simptomi su učestalo mokrenje, potreba za noćnim mokrenjem, povremene nezadržive potrebe za mokrenjem, neispražnjenost bešike posle mokrenja, slab, tanak mlaz koji se prekida. U odmaklim stadijumima dolazi do potpunog zastoja u pražnjenju bešike. Kod zapuštenih slučajeva dolazi do infekcije, stvaranja kamena u bešici I poremećaja u radu bubrega što može imati ozbiljne posledice

USLOVI ZA TUMT

Velicina prostate bi trebalo da se krece od 40 do 80 ml , male prostate nisu pogodne za termoterapiu. Naravno, obavezno je islkjuciti postojanje karcinoma prostae na osnovu nalaza PSA, UZ I rektalnog pregleda prostate. Ukoliko postoje sumnje na karcinom prostate potrebno je prvo uraditi TRUZ (transrektalnim ultrazvukom) vodjenu biopsiju prostate. Ako se islkjuči karcinom prostate a postoje indikacije za termoterapiju, ona se potom moze učiniti.
Može se raditi kod pacijenata sa retencijom mokraće koji imaju kateter ukoliko dužina nošenja katetera nije preduga. Ako pacijent nosi kateter godinu ili  više, tada  nastaju irevezibilne   promene na bešici. Ako pacijent ne nosi kateter, količina rezidualnog urina ne bi trebalo da bude veća od 300 do 400 ml. Naravno, bitan je I protok urina , ako je protok urina veoma loš (manji od 5 ml/sec), onda je bolje uraditi TUR prostate.
Termoterapija se preporučuje pre svega pacijentima sa umerenim tegobama, onima koji mokre češće u slabijem mlazu sa rezidualnim urinom do 300 ml.  Naročito je pogodna za mlade pacijente jer nema neželjenih posledica na potenciju.
Veoma dobri efekti se postižu kod starih pacijenata koji zbog svoje starosti nisu pogodni za operativno lečenje.
Sama intervencija traje od 35 do 60 minuta u zavisnosti od veličine prostate. Intervencija se sprovodi plasiranjem specijalnog katetera kroz koji se uvodi antena koja emituje mikrotalase. Ova antena  istovremeno meri postignutu temperaturu u prostati I okolnim organima. Putem negativne povratne sprege, postignuta, izmerena temperatura koriguje snagu mikrotalasa. Na ovaj nacin se postiže I zaštitna funkcija od pregrevanja tkiva. Tokom intervencije, kroz kateter cirkuliše tećčnost čija je temperatura 20 stepeni. Na ovaj način se postiže hlađenje uretre, što čini lakšom celu intervenciju.
Efekat koji se postiže termoterapijom se bazira na izazivanju koagulacione nekroze. Da bi se postigla resorpcija tkiva  I njegova evakuacija potrebno je izmedju 3 nedelje do 3 meseca. Po pravilu, nekoliko dana posle intervencije dolazi do prolaznog edema koji se u praksi manifestuje prolaznim pogoršanjem tegoba. Posle ovog perioda, tegobe se vraćaju na nivo od pre intervencije, da bi obično posle 3 nedelje počelo da se primecuje poboljšanje. Efekat koji se dostigne posle 3 meseca je I maksimalni postignuti odgovor. Dužina postignutog poboljsanja je varijabilna I kreće se od 1 do 8 godina, koliko je do sada najduže prađenje pacijenata (na osnovu praćenja sopstvenih pacijenata I rezultata objavljenih u stručnim radovima).
U postoperativnom toku, pacijentima koji su došli bez katetra, kateter se ne plasira sem u slučaju da su imali veću količinu rezidualnog urina. Ukololiko se stavi kateter, obično se ostavi tokom 7- 14 dana. Svrha plasiranja katetera kod ovih pacijenata je da se spreče privremene, izraženije tegobe sa mokrenjem koje su posledica otoka. Kod pacijenata  koji su došli sa kateterom ponovo se plasira kateter koji se ostavi tokom 14 dana. Po vađenju katetera se očekuje da pacijent spontano promokri. Ukoliko se to ne dogodi ili je mokrenje neadekvatno, sa prisutnom velikom količinom rezidualnog urina, ponovo se plasira kateter na period od 14 dana. Ukoliko pacijent ne uspostavi spontano mokrenje posle 6 nedelja, moze sa plasirati cistofix (perkutana cistostoma) I sacekati jos 6 nedelja. Ukoliko pacijent ne promokri ni posle ovog vremena, treba ga uputiti na operativno lečenje ako za to ne postoje medicinske kontraindikacije. U protivnom, osuđen je na trajno nosenje katetera. Situacije da pacijent ne promokri su veoma retke, javljaju se kod manje  od  10 % dobro selektovanih pacijenata. Nije otkriven razlog zašto taj broj pacijenata nema očekivani odgovor na terapiju, na šta su pacijenti pre izvodjenja intervencije.
Drugi uzgredni efekti termoterapije su inicijalna hematurija koja moze da traje I do 3 meseca ( sve dok se eliminise nekroticno tkivo) I apsolutno ne ugrožava pacijenta. Infekcija takođe može da se javi kao posledica uvođenja katetera. Zato se uvek traži UK pred intervenciju u cilju zapoćinjanja ciljane antibiotske terapije kako pre tako I posle intervencije. Kod pacijenata sa inicijalno sterilnom UK, u cilju prevencije infekcije, pola sata pre intervencije, daje se Gentamicin u dozi od 120 mg i.m.,  a zatim nastavi sa antibiotskom terapijom u trajanju od 7 -10 dana.
Bitno je naglasati da intervencija nema negativnie posledice na seksualnu funkciju.
U zaključku se može citirati Artur Smith, poznati americki urolog koji je izjavio da   najgore što može da se  desi posle termoterapije je ne bude bolje. Treba naglasiti da učinjena termoterapija ni na koji način ne utiće na mogućnost da se rade bilo koje druge urološke intervencije.